Приватни вртић Жан Жак Београд

arrows

Растемо у околини Сава Центра, у Булевару Зорана Ђинђића 6а, на првом спрату у стану од 140 м2, који смо пажљиво опремали по бројним дечјим предлозима, бринући o безбедности, естетици и пријатној атмосфери. Наш простор личи на породични дом, па се наша деца у њему пријатно и сигурно осећају. Светао је и простран, испуњен занимљивим играчкама помоћу којих сазнајемо и играмо се. На великој тераси играмо кошарку и фудбал, правимо кућице за лутке, а када падне снег и Снешка Белића. Када су дани топли напољу и ручамо, сликамо и стварамо. У околини имамо неколико лепих паркова, школу, пијацу… где нас често можете видети у шетњи.

Ако имате гумене чизме и волите да трчите по барицама, или сакупљате цвеће, лишће и кестење, копате по песку или волите да се љуљате на великим љуљашкама, а када је вруће да лежите на трави -позвани сте. Али морате и да певате и плешете са нама, јер ми и то волимо да радимо. Можемо се дружити од седам ујутру до седам сати увече, сваког радног дана.

Рад са децом и рад на проналажењу најбољих начина да детињство буде што занимљивије и пуније, сигурније и топлије, стабилна подршка за даљи живот и напредак, одувек је био мој циљ.
Завршила сам Филозофски факултет у Београду, одсек Педагогија. Иако сам научила и истражила доста занимљивих ствари током студирања, две године едукације из Гешталт психотерапије, додатно су ми помогле да што потпуније доживим свако дете, његове потребе и могућности. Волим да проводим време са децом, да се прилагодим њиховој енергији и да подстичем исконска осећања у себи- поштовање, љубав, разумевање и подршку.


дипломирани педагог Вања Миладиновић

Пријатељи кажу да сам, након завршених студија Педагогије на Филозофском факултету у Београду, тражила себе. И то је донекле истина… Прво сам радила са децом у основној школи, па са студентима на Учитељском факултету и коначно спознала да огромну љубав, креативност и енергију коју имам, заправо чувам за најмлађе јер њих је тако лако и једноставно волети!
Сагледавајући њих и себе са њима, налазим инспирацију да будем радознала и испуњена осећањем захвалности – јер уз њих напредујем! Будућност припада онима који верују у лепоту својих снова, а моји су почели да се остварују јер радим оно што волим!

дипломирани педагог Александра Капетановић

Када смо промућкали стручно образовање из области педагогије и искуство у раду у школским и ваншколским институцијама, са снажним осећајем да је једноставно волети, поштовати и разумети дете, бити му стална подршка и сигурност, настао је Жан Жак – центар за едукацију, спорт и уметност, за децу од 3 до 7 година.
Период од рођења детета до поласка у школу, најбурнији је период развоја који пружа могућност да се васпитним процесом актуализују психофизички потенцијали детета, прошире искуства, створе услови за изграђивање свих својстава личности. Зато је основна мисија нашег тима оснажити дете за све услове и околоности.

Сами правимо своје играчке, огрлице, столице, сами цедимо воћне сокове и правимо најзанимљивије воћне салате, чувамо своје играчке, негујемо и заливамо биљке, измишљамо приче и представе. Знамо где је Африка и да тамо живе лавови, а да у Кини људи имају косе очи, учимо о својим чулима и органима, а када падне мрак гледамо у звезде. Причамо о настанку првих градова, распитујемо се о разним занимањима. Певамо, мислимо, лепимо, учимо, волимо, шмиргламо, вајамо, вежбамо, сецкамо, обликујемо, бојимо, питамо, и стварамо.

Жан Жак, по ком смо добили име, презивао се Русо. Осим филозофских и књижевних достигнућа, оставио је траг у педагогији. Његов педагошки концепт представљао је темељ многим педагозима. Скоро сва његова дела преведена су на српски језик и налазе се у нашој библиотеци, а његово главно педагошко дело „Емил или о васпитању“, означило је почетак нове етапе у развоју педагошке мисли. Био је духовни покретач Француске револуције, али и директи покретач раволуције у васпитању, тиме што је дете ставио у центар васпитних настојања. Његов став је да је људска природа добра, да је све што је створила природа исправно, савршено и праведно.

Истицао је важност породице, васпитања у коме се детињство не подређује непознатој будућности да би се у њој било срећно по мерилима других. Инсистирао је на буђењу индивидуалности детета, уважавао је његову личност, и био противник уплитања у спонтани , природни дечји развој. Дете треба, по Русоовом мишљењу, да се слободно развија, оснажи тело, изоштри чула, истражи свет да би створило јаке темеље за даљи развој и напредак. За њега је васпитање бескрајно важно и треба му се темељно посветити. Ми се са овим идејама слажемо и три века касније.