ZanZak

Булевар Зорана Ђинђића 6а
info@zanzak.rs
011 31 33 115
063 777 11 55
064 24 02 666

Растемо у околини Сава Центра, у Булевару Зорана Ђинђића 6а, на првом спрату у стану од 140 м2, који смо пажљиво опремали по бројним дечјим предлозима, бринући o безбедности, естетици и пријатној атмосфери. Наш простор личи на породични дом, па се наша деца у њему пријатно и сигурно осећају. Светао је и простран, испуњен занимљивим играчкама помоћу којих сазнајемо и играмо се. На великој тераси играмо кошарку и фудбал, правимо кућице за лутке, а када падне снег и Снешка Белића. Када су дани топли напољу и ручамо, сликамо и стварамо. У околини имамо неколико лепих паркова, школу, пијацу... где нас често можете видети у шетњи.

Ако имате гумене чизме и волите да трчите по барицама, или сакупљате цвеће, лишће и кестење, копате по песку или волите да се љуљате на великим љуљашкама, а када је вруће да лежите на трави -позвани сте. Али морате и да певате и плешете са нама, јер ми и то волимо да радимо. Можемо се дружити од седам ујутру до седам сати увече, сваког радног дана.

Рад са децом и рад на проналажењу најбољих начина да детињство буде што занимљивије и пуније, сигурније и топлије, стабилна подршка за даљи живот и напредак, одувек је био мој циљ. Завршила сам Филозофски факултет у Београду, одсек Педагогија. Иако сам научила и истражила доста занимљивих ствари током студирања, две године едукације из Гешталт психотерапије, додатно су ми помогле да што потпуније доживим свако дете, његове потребе и могућности. Волим да проводим време са децом, да се прилагодим њиховој енергији и да подстичем исконска осећања у себи- поштовање, љубав, разумевање и подршку.
дипломирани педагог Вања Миладиновић

Пријатељи кажу да сам, након завршених студија Педагогије на Филозофском факултету у Београду, тражила себе. И то је донекле истина... Прво сам радила са децом у основној школи, па са студентима на Учитељском факултету и коначно спознала да огромну љубав, креативност и енергију коју имам, заправо чувам за најмлађе јер њих је тако лако и једноставно волети! Сагледавајући њих и себе са њима, налазим инспирацију да будем радознала и испуњена осећањем захвалности – јер уз њих напредујем! Будућност припада онима који верују у лепоту својих снова, а моји су почели да се остварују јер радим оно што волим!
дипломирани педагог Александра Капетановић

Када смо промућкали стручно образовање из области педагогије и искуство у раду у школским и ваншколским институцијама, са снажним осећајем да је једноставно волети, поштовати и разумети дете, бити му стална подршка и сигурност, настао је Жан Жак - центар за едукацију, спорт и уметност, за децу од 3 до 7 година. Период од рођења детета до поласка у школу, најбурнији је период развоја који пружа могућност да се васпитним процесом актуализују психофизички потенцијали детета, прошире искуства, створе услови за изграђивање свих својстава личности. Зато је основна мисија нашег тима оснажити дете за све услове и околоности.

Сами правимо своје играчке, огрлице, столице, сами цедимо воћне сокове и правимо најзанимљивије воћне салате, чувамо своје играчке, негујемо и заливамо биљке, измишљамо приче и представе. Знамо где је Африка и да тамо живе лавови, а да у Кини људи имају косе очи, учимо о својим чулима и органима, а када падне мрак гледамо у звезде. Причамо о настанку првих градова, распитујемо се о разним занимањима. Певамо, мислимо, лепимо, учимо, волимо, шмиргламо, вајамо, вежбамо, сецкамо, обликујемо, бојимо, питамо, и стварамо.

Жан Жак, по ком смо добили име, презивао се Русо. Осим филозофских и књижевних достигнућа, оставио је траг у педагогији. Његов педагошки концепт представљао је темељ многим педагозима. Скоро сва његова дела преведена су на српски језик и налазе се у нашој библиотеци, а његово главно педагошко дело „Емил или о васпитању“, означило је почетак нове етапе у развоју педагошке мисли. Био је духовни покретач Француске револуције, али и директи покретач раволуције у васпитању, тиме што је дете ставио у центар васпитних настојања. Његов став је да је људска природа добра, да је све што је створила природа исправно, савршено и праведно.

Истицао је важност породице, васпитања у коме се детињство не подређује непознатој будућности да би се у њој било срећно по мерилима других. Инсистирао је на буђењу индивидуалности детета, уважавао је његову личност, и био противник уплитања у спонтани , природни дечји развој. Дете треба, по Русоовом мишљењу, да се слободно развија, оснажи тело, изоштри чула, истражи свет да би створило јаке темеље за даљи развој и напредак. За њега је васпитање бескрајно важно и треба му се темељно посветити. Ми се са овим идејама слажемо и три века касније.

Заједно се договарамо о правилима која су смислена, деца брзо схватају да смо сви различити и да често можемо желети другачије ствари, али да се морамо договарати да бисмо сви били задовољни. Правила у чијем смо смишљању заједно учествовали и правила која разумемо, радије поштујемо, развијамо одговорност и толеранцију. Покушавамо да разумемо своје жеље и потребе, као и жеље и потребе другог- онда нам се сукоб не чини више тако страшан.

Посебно нам је важно да развијемо код детета осећање самопоуздања, непрекидним, безусловним прихватањем. Свако дете је вредна и занимљива личност. Дете није лоше ако је нешто погрешно урадило, већ је његово понашање то које треба модификовати. Свест детета о томе да се свако понашање вољно може променити подстиче га на промену. Говоримо о конкретним поступцима и заједно проналазимо креативна решења када се проблем појави. Развијамо социјалне односе, подстичемо свакога да пронађе своје место у групи, развијамо осећај припадности и бриге за друге.

Шта све постоји на овом дивном свету учимо да сазнајемо уз помоћ својих чула. Опажамо, загледамо, упоређујемо, миришемо, слушамо, испробавамо разне укусе, пипкамо. Знамо да нас појединачна чула могу навести на погрешне закључке, зато користимо више чула у исто време и подижемо будност. Истражујемо и мешамо боје, тражимо разне облике у природи, дирамо све што нам се чини занимљивим и онда перемо руке. Зато знамо шта је мекано, хладно, зрнасто, мокро, лепљиво.

Знамо да редовно треба прати руке, зубе, лице, одржавати личну, али и хигијену простора. Покушавамо да самостално облачимо и свлачимо своју одећу, обућу, да се сами хранимо. Вежбамо и оријентацију у простору, разговарамо о свим стварима у својој околини, зградама, продавницама, банкама... Знамо и поштујемо саобраћајна правила и знаке. Уз помоћ истраживачких игара упознајемо, продубљујемо и мењамо својства неких предмета и процеса. Приближавамо реалне животне ситуације, анализирамо их, просуђујемо и упоређујемо.

Учимо да плешемо, да се померамо у ритму. Растемо уз музику, емотивно је доживљавамо јер музиком исказујемо осећања и тренутна стања. Препознајемо значајне ауторе, слушамо и различите жанрове, али и најпознатију музику из различитих земаља на другим језицима. Развијамо потребу и навику слушања музике, негујемо, подстичемо и развијамо дететово свестрано музичко стваралаштво, утичемо на формирање елементарног музичког укуса.

Певамо и самостално и у хору, певамо док постављамо столове за ручак, певамо док заливамо биљке, док перемо руке, а најгласније када се спремамо за парк! Свирамо на различитим инструментима, некада на чашама са другачијим нивоом течности, некада са кастањетама, даирама, звечкама, кликерима... Од свега поменутог, правимо занимљиви музички концерт!

Кроз ликовни израз дете комуницира са собом и светом око себе. А одрасли у стваралачком процесу ликовних активности упознаје дете, његове индивидуалне потребе, склоности, жеље, интересовања, бриге... Не учимо децу да се ликовно изражавају на начин који је одраслима прихватљив. Охрабрујемо их да сами стварају на свој начин. Покушавамо да на њиховим делима видимо све оно што нам говоре да су насликали или направили и не исправљамо их. Сликамо на разним материјалима: папиру, свили, памуку, стаклу, салветама...

Лепимо, мацкамо, мрвимо, тапкамо прстима, стопалима, кромпиром, четкицама... Не бринемо за чистоћу, опустимо се и препустимо. Обрађујемо дрво, шмиргламо га и бојимо. Вајамо и правимо разне облике од пластелина, песка, земље, брашна и воде...Будимо креативност јер се много идеја може изродити заједничком причом и слободом да деца одаберу активност. Сматрамо да је визуелни контекст веома значајан, па инсистирамо на пријатном естетичком доживљају простора, украса, постељина за спавање, дневних оброка, кутија за играчке и сл..

Игра је основни, свакодневни елемент нашег рада са децом. Кроз креативну игру деца усвајају разна знања, упознају себе и друге, истражују, замишљају, развијају се и добро се забављају. Поред слободне игре у којој дете само одреди тему која се може развијати у разним правцима, оно доживљава своју улогу у групи и задовољава своје потребе. Игра може бити драмска и позоришна, комуникацијска и интеракцијска и разни њени модалитети могу се пренети на све аспекте дечјег искуства и дневног ритма,чиме се остварују бројни циљеви.

Дете постаје предлагач, активни учесник, стваралац, критичар, мислилац, имитатор, чиме развија самосталност, индивидуалност и спонтаност. Чак се и различита непожељна понашања кроз игру могу модификовати на безболан начин. Мешавина фикције и реалности чини игру занимљивом и инспиративном. Зато се ми у Жан Жаку стално играмо. Смишљамо позоришне представе, глумимо, импровизујемо...Вежбамо пантомиму, yпознајемо се са основама филмског стваралаштва, приказујемо уз помоћ пројектора занимљиве дечје филмове.

Знамо где је Аустралија и да тамо живе кенгури, да у Азији живе слонови, орангутани и камиле, а у Африци људи имају другачију боју коже. Знамо и где живе пингвини, где је увек топло време, где је дан када је код нас ноћ. Пуно времена посвећујемо разговору, играма, експериментима и упознавању са другим земљама, народима, заставама, језицима, обичајима... Знамо за основне знаменитости других земаља, знамо где је Ајфелов торањ, какав је Кинески зид, како изгледа Колосеум у Риму, где се налазе пирамиде.

Успут и научимо неке поздраве на чудним нам језицима. Упознајемо и нашу земљу и природне лепоте у њој. Цртамо земље, играмо игру меморије, препознавања, спајања земаља и градова, животиња и области, народа и континената... Тражимо одговоре - Како су настајали први градови, какви су све диносауруси постојали, чиме су се хранили? Како су људи живели пре много година, чиме су се хранили, како су се грејали, где су спавали? Трудимо се да око нас буде што више елемената који ће будити радозналост и жељу за сазнањем о овим темама које су део општег образовања сваког човека.

Када се добро разуме, математика постаје занимљивост која инспирише јер се никада не може сазнати до краја, увек постоји неки нови проблем, а решење нуди задовољство, развија способност мишљења и закључивања.Класификујемо предмете на различите начине, некада их одвајамо по боји, некада по облику, величини... Издвајамо морске животиње од копнених, домаће од дивљих, мекане предмете одвајамо од грубих. Развијамо способности опажања односа, сличности и разлика међу

предметима: веће-мање, горе-доле, лево-десно, брзо-споро, близу-далеко. Играмо се конструкторима, тасом, геометријским облицима...Примећујемо и временске односе: доба дана - када нам се више спава, када смо разигранији; дане у недељи – понедељак, када се пожелимо једни других након викенда и четвртак, када правимо радионице за госте; годишња доба – кад има пуно магле, када стиже Нова година, када се купамо у базенима, једемо сладолед и миришемо разно цвеће. Играмо се каменчићима, кликерима, куглицама, пасуљем, жетонима, коцкицама...

У наше програме уврстили смо и упознавање са Енглеским језиком. Сазнање да се иста ствар или предмет може рећи на више начина пружа добру основу за касније учење страних језика. Учимо Енглески језик кроз слике, песме, активном комуникацијом, кроз игру, ненаметљиво. Развијамо жељу за испробавањем нових начина изговора. Свиђа нам се како звучи нешто потпуно ново, што до сада нисмо разумели. То нас мотивише за даља сазнања.

У Жан Жаку о свему пуно разговарамо, на начин који је близак деци овог узраста. Играмо се речима, користимо исте речи у разним контекстима, измишљамо приче, јер знамо да су заједничке активности деце веома подстицајне за активну употребу говора.Велику помоћ добијамо и сарадњом са нашим логопедом. Развој језичких способности и комуникације је саставни део наших свакодневних активности. Дете учи језик и шири свој речник кроз употребу језика у разноврсним, спонтаним ситуацијама комуницирања. Језиком дете остварује своје жеље и потребе, исказује своје ставове, презентује себе и своју аутентичност, игра се и испробава нове речи и појмове.

Знамо да смо делић планете Земље и да морамо да је поштујемо и чувамо, да би нам на њој било лепше. Зато не бацамо папириће по улици, не газимо цвеће и не ломимо гране дрвећа.Пластику, метал и папир одвајамо, да би се рециклирали и поново користили. Наш простор чистимо природним средствима, штедимо енергију и воду. Волимо, чувамо и негујемо животиње и биљке. Један апарат на нашем зиду пречишћава ваздух од свих вируса и бактерија, дезинфикује и штити од загађења и јача наш имуни систем. Подржавамо све који чувају природу, јер на ком год месту на земљи да се налазимо, она је увек та која нас окружује.

Волимо да једемо здраву, непрскану и свежу, сезонску храну, разних боја и укуса. Наши тањири су права мала, шарена уметничка дела. Шаргарепа је велики нос, а броколи разгранато дрво испод кога могу да се сакрију мале рибе. Волимо и воћне ражњиће и палачинке од хељде. За ужину пијемо свеже цеђене сокове и грицкамо бадеме и брусницу. Органска, природно гајена храна, не третирана хемијским средтвима и пестицидима, пунијег је укуса и чини нас отпорнијим и снажнијим.

Да бисмо били здрави сваког дана вежбамо. Разгибавамо се, испробавамо разне спортове, препуштамо се чарима јоге...Ходамо по кривудавом конопцу, провлачимо се кроз једне, а прескачемо друге препоне, а обручеви различитих боја, ластиш, вијача, лоптице и полулопте, чуњеви...само су део реквизита који чине наше разносврсне полигоне. Свакодневно вежбање постало је печат нашег здравља и правилног развоја, а игра и покрет димензија забаве у којој показујемо своје афинитете уз професора спорта и физичког васпитања, кога обожавамо! Кроз спорт, осим физичког и здравственог бенефита, развијамо и осећај солидарности, улоге у тиму, бриге за друге, подршке себи и другима, истрајности, стрпљивости и задовољства..

Уколико желите да упишете Ваше дете у Жан Жак – центар за едукацију, спорт и уметност у раном детињству, потребно је да попуните Упитник са основним подацима о детету-навикама, особинама, понашању, здравственом стању. Разговор са Вама помоћи ће нам да што боље упознамо Ваше дете, припремимо га за вртић и пружимо му осећај припадања, јер у Жан Жаку верујемо да је свако дете посебно, и да је такав приступ неопходан.

Потребно је да нам доставите:

- Фотокопију дететовог Извода из матичне књиге рођених
- Фотопије Личне карте родитеља
- Лекарско уверење педијатра о здравственом стању детета (не старије од пет дана)

Сваког првог петка у месецу, нашу децу позивамо на вечерња дружења у Жан Жаку.

Играћемо се, вечерати, слушати музику и причати приче, гледати занимљиве цртане филмове на великом зиду, а за то време наши родитељи имају слободно, безбрижно вече. Ујутру можемо направити и заједнички доручак и препричати своја искуства.

Наша библиотека је доступна свој нашој деци и њиховим родитељима. Позајмљујте, чувајте, читајте и размењујте искуства са нама.

Неки од наслова који су вам на располагању су:

Како да припремите дете за вртић (Ј.Јовичић); Успешан родитељ – успешно дете (Ј.Холцер); Првих десет година (К.Кондић и Љ.Левков); Мишљење и говор (Л.Виготски); Говор тела (Ален и Барбара Пиз); Слободна деца Самерхила (А. С.Нил); Социологија породице (А. Милић); Развојна психологија (А. Божин); Сазревање на Самои (М.Мид); Упијајучи ум (М.Монтесори); Васпитање деце (И.Кант); Дете и култура (И.С.Кон); Велика дидактика (Ј.А.Коменски); Емил или о васпитању (Ж.Ж.Русо); Како успешно васпитавати (М.Ђорђевић); Педагогија (Н.Трнавац и Ј.Ђорђевић); Дисциплина без батина/ Научите дете да спава (Н.Лончаревић); 365 начина да одгајите сјајну децу (Ш.Елисон); Умеће родитељства (Т.Гордон); Бонтон (Ј.Петровић); Речник врлина (В.Белчевић); Кругови пријатељства (М.Шаин); Корак по корак 1,2; Са децом око света 1, 2 (Т.Родић); Мој атлас / Мој атлас људског тела; Педагошки лексикон; Оловка пише срцем (Б.Нешић, В.Рупник); Креативно цртање (Ф. Ват); Чајник Жилберовог прадеде (Г.Здјелар); Срећкове приче (М.Инкпен); Морска звезда звездана (П.Анђелковић); Шта све Ана зна (С.Маринковић)...

Родитељи који уче и труде се да буду довољно добри свом детету, да му омогуће подстицајну, неугрожавајућу средину за развој и одрастање, често себи постављају бројна питања. Неретко се многима учини да нешто раде погрешно и да би могли да буду још бољи. Упоређивање вашег детета са другом децом истог узраста може да доведе до погрешних закључака, стрепње, забринутости, превеликих очекивања.

Деца у овом периоду пролазе кроз бурне развојне фазе, које су често помешане са доласком нове бебе у дом, поласком у вртић, честим раздвајањем од родитеља, пресељењем, сукобом са вршњацима и сл. Неке од тих ситуација се, из угла одраслог, чине баналне, али за дете су оне компликоване колико и за нас развод, губитак посла или драге особе. Ту смо да покушамо да вам помогнемо својим стручним знањем и искуством, да разменимо са вама идеје и савете, али и да вас подсетимо на све добре ствари које радите!